Veza između mozga i creva naučnicima je zanimljiva već dugi niz godina. Dosadašnja istraživanja potvrdila su da su mozak i creva usko povezani, a njihova veza je dvosmerna. Kada ste napeti i nervozni ili osećate strah, paniku i ljutnju, vaša creva mogu reagovati probavnim smetnjama. No, isto tako neki pozitivni događaji koje sa nestrpljenjem očekujete mogu uzburkati vaša creva. Bilo da se radi o prvom sastanku ili venčanju koje ste dugo planirali, leptirići u vašim crevima mogli bi vam pokvariti planove. Šta to tačno znači? Mozak direktno utiče na probavu i creva, ali isto tako i probavni sistem šalje signale mozgu o ravnoteži ili neravnoteži u crevima.
Gotovo nikada ne razmišljamo o važnosti pravilnog rada creva na ukupno zdravlje organizma. Naime, creva su najveći čulni sistem koji svojim reakcijama može uticati na ostale organe i na njihov rad.
Između ostalog, sastoje se od nebrojeno mnogo različitih živaca i bakterija koje pomažu u probavi hrane. Probavni sistem kontroliše rad svojim vlastitim nervnim sistemom tako što kontrakcijama mišića potiskuje hranu duž creva, a uz pomoć dobrih* bakterija ta ista hrana se i vari. Takođe, creva učestvuju u i u proizvodnji serotonina, poznatog kao hormon sreće.
Rezultati dosadašnjih brojnih istraživanja govore da probava i mozak zajedno rade u vezi. Brojne situacije spomenuto i potvrđuju. Na primer, osećaj napetosti i nervoze pred važan događaj mogu dovesti do iznenadnih probavnih tegoba, a sa druge strane kada se zaljubimo osećamo se kao da lebdimo, a u stomaku kao da nam lebdi mnoštvo leptirića. Slično je i sa svim ostalim osećajima poput osećaja straha ili poraza.
Iz napomenutog možemo zaključiti da se gotovo u svim situacijama svi naši osećaji manifestuju u stomaku, odnosno u crevima. Ali, zašto je tako?
U našim crevima žive različite zajednice mikroorganizama koje utiču na naše zdravlje, a zovemo ih crevni mikrobiom. Reč je o najvećoj zajednici mikroorganizama u telu koja obuhvaća bakterije, gljivice i viruse koje žive u digestivnom traktu.
Mikrobiom creva učesnik je poznate osovine creva-mozak koja povezuje emocionalne i kognitivne centre u mozgu sa funkcijom creva. Napomenuti dvosmerni odnos između središnjeg nervnog sistema i nervnog sistema creva reaguje i na najmanji osećaj. Ovde važnu ulogu u komunikaciji igra mikrobiota u crevima koja se zbog toga naziva i “drugim mozgom”.
Trenuci svakodnevnog stresa, različite emocije koje proživljavamo svakoga dana – od anksioznosti i straha do osećaja sreće i zadovoljstva, sve to utiče na zdravlje creva. Kada smo okupirani lošim osećajima, dolazi do pojave probavnih problema ili neravnoteže crevne mikrobiote koja utiče na naše raspoloženje i time se može stvoriti začarani krug stresnih situacija.
Drugim rečima, creva šalju mozgu obaveštenje o pojavi probavnih smetnji, a isto tako mozak kada je pod stresom šalje signale crevima koja tada mogu promeniti svoju regulaciju.
U današnje moderno vreme stres je neizbežan u našim životima. Jedan je od najsnažnijih okidača koji utiču na rad creva i mozga. Produženo izlaganje stresu može dovesti do neravnoteže crevne mikrobiote, što onda može uticati na pravilan rad creva koji je često povezan i sa raspoloženjem.
Reč je o situacijama svima dobro poznatima. Spremate se na važan sastanak, ispit, morate pripremiti prezentaciju ili učestvovati u javnom govoru? Bez obzira u kojoj se situaciji nalazite, zbog straha i brige oko toga kako će ona proći i hoćete li zadovoljiti, hvata vas nervoza. Sve to odražava se na vašu probavu i mogu se javiti simptomi poput čestog odlaska u wc ili nelagodom u stomaku i crevima.
U stanjima akutnog stresa kada na nas primarno utiče hormon adrenalin, telo nam je spremno za borbu , stoga se procesi koji nisu nužni za spašavanje života, na primer poput rada creva, tada gase i usporavaju probavu. Međutim, puno češće smo izloženi svakodnevnom i blažem obliku stresa, takozvanom hroničnom stresu pod uticajem hormona kortizola. On direktno deluje na creva i može dovesti do neravnoteže u crevnoj mikrobioti koja ima brojne uloge – pomaže probavi, deluje zaštitno na crevnu sluznicu i povoljno na imunološki sistem, učestvuje u apsorpciji hranjivih supstanci i proizvodnji nekih vitamina.
Digestivni trakt izuzetno je osetljiv i bilo koja emocija može izazvati promene u radu creva. Od anksioznosti do straha i ljutnje, bez obzira na to šta osećamo, kroz povezanu osovinu creva-mozak, osetićete različite promene u radu varenja bez vidljivog fizičkog uzroka.
Upravo zbog toga, važno je znati kako ravnotežu probave možemo držati pod kontrolom smanjenjem stresa i dovođenjem emocija u ravnotežu. Budući da su creva i mozak direktno povezani, uzajamno deluju jedno na drugo.
Da bi se izbegao začarani krug koji uzrokuje još više stresa, ali i neizbežne negativne posedice na varenje i mentalno zdravlje, važno je održavati dobru ravnotežu osovina creva – mozak.
Obratite pažnju na pravilnu ishranu
Osovina creva-mozak dugi je niz godina pod povećalom znanstvenika, a ono što je do sada ispitano kroz istraživanja jeste da kvalitetna i uravnotežena ishrana povoljno utiče na rad creva. A kad su creva “srećna”, “srećan” je i mozak jer poveznica creva-mozak deluje obostrano.
Pokušajte u organizam unositi hranu koja vam je zaista potrebna, bez nepotrebnog prejedanja. Time ćete u organizam uneti esencijalne nutrijente i mikronutrijente, a crevima i mozgu podarićete dovoljno kvalitetne hrane koja će im omogućiti energiju za nesmetan rad.
Uvrstite u ishranu namirnice koje će pozitivno uticati na zdravlje celog organizma. Birajte uravnoteženu ishranu sa pravilnim odnosom ugljenih hidrata , proteina, voća, povrća i vlakana. Ako uzmemo tanjur sa obrokom kao primer, onda bi pravilan odnos ovih nutrijenata prilikom serviranja obroka bio sledeći: polovinu tanjira ispunite povrćem i voćem, a preostalu polovicu ravnomerno podelite na cele žitarice i zdrave izvore proteina.
Osim balansiranih obroka, važno je da oni budu redovni i da ih možete konzumirati bez opterećenosti vremenom. Nemojte jesti “s nogu”, uzmite pauzu za ručak i pojedite ga bez žurbe.
Takođe, kad jedete, fokusirajte se na obrok. Istraživanja pokazuju da nam aktivnosti poput gledanja televizije i čitanja mailova i poruka tokom obroka odvlače pažnju pa pojedemo značajno više nego što bismo inače pojeli sedeći za stolom usresređeni samo na hranu.
Nagradite creva klinički potvrđenim sojem
Osim što se preporučuje u ishranu uvrstiti dobre* bakterije iz fermentisanih namirnica, obogatite je i dodatnim unosom potvrđenih sojeva dobrih* bakterija. Lactobacillus paracasei Lpc-37™ klinički je potvrđen soj i deo antistres formule koji povećava broj dobrih* bakterija u crevima i štiti creva od negativnih efekata stresa.
Potražite pomenuti soj dobrih* bakterija koji će zaštiti sluznicu creva i povoljno delovati na imunološki sistem i apsorpciju hranjivih supstanci.
Koja je veza magnezijuma i vitamina B6 sa stresom?
Magnezijum i vitamin B6 pružiće će vam dodatnu podršku u stresnim situacijama. Naime, magnezijum je poznati umirujući mineral koji pomaže da opustitimo mišiće, smanjimo umor i iscrpljenost, a doprinosi i pravilnoj psihološkoj funkciji.
Studijama je pokazano da tokom duže izloženosti stresu, pod uticajem hormona dolazi do povećanog izlučivanja magnezijuma iz organizma. Zauzvrat, niska koncentracija magnezijuma ipak može dovesti do lučenja hormona povezanih sa stresom čime se stvara začarani krug. Tada se u organizmu javlja povećana potreba za magnezijumom kojeg je korisno i jednostavno nadoknaditi putem dodataka ishrani, a za antistresni efekat poželjno ga je ciljano kombinovati sa klinički potvrđenim sojem dobrih* bakterija.
Magnezijum zajedno sa dobrim* bakterijama učestvuje i u procesu stvaranja serotonina u crevima, a u tom koraku pomaže im i vitamin B6. Osim toga, vitamin B6 doprinosi normalnom funkcioniranju nervnog sistema i smanjenju umora i iscrpljenosti. Ono što je izuzetno važno, vitamin B6 omogućava bolju apsorpciju magnezijuma i dugo zadržavanje u organizmu za njegovo još bolje delovanje.
Sprečite stres uz tehnike meditacije
Ako ste često pod stresom koji se odražava na vaše mentalno i fizičko zdravlje, uvrstite u svakodnevnicu tehnike opuštanja i meditacije.
Meditacijom ćete umiriti središnji nervni sistem i ciljano usresrediti na disanje. U tim trenucima telo se opušta, a misli preusmeravamo sa stresa na osećaj smirenosti. Takođe, možete zamisliti da se nalazite uz more ili uživate u zelenilu na planinama. Time ćete blokirati negativne misli i sprečiti navalu stresa.
Naučite kako se pravilno nositi sa stresnim situacijama i time izbegnite nervozu koja se nakuplja u crevima. Pokušajte osvjestiti svoj problem i pronađite izlaz, jer svaka situacija ima rešenje. Uz tehnike meditacije lakše ćete se boriti sa stresom, a digestivne smetnje svešćete na minimum.
Sada kada ste se uverili u to da veza između creva i mozga itekako postoji, uz navedene savete možete održati dobru vezu između creva i mozga i lakše se nositi sa stresom. Posebnu pažnju obratite na svoje mentalno zdravlje. Uvek imajte na umu da mentalnom zdravlju valja posvetiti jednako pažnje kao i onom fizičkom. Tek dovođenjem oba sistema u ravnotežu može se postići kvalitet života i ravnoteža osovine creva-mozak.
*nepatogene bakterije prirodno prisutne u probavnom sistemu
Magnezijum i vitamin B6 doprinose normalnoj psihološkoj funkciji i funkciji nervnog i smanjenju umora i iscrpljenosti. Magnezijum doprinosi normalnoj funkciji mišića.
Foto: Canva
